Kadgod nekome pravim plan backup-a podataka (direktorijuma i fajlova), dolazi do zbunjenosti pri objašnjenju razlika tipova bekapa. Možda će ovaj članak pomoći da se razjasne neke nedoumice...
Ovo nije detaljan tekst o svim tipovima bekapa koji postoje, nego samo o onima koji se u praksi najčešće koriste radi zaštite i arhiviranja podataka. Takođe ne ulazi u detalje varijacija najčešćih tipova.
Kompletni ili full backup je jednostavan, i obično ga svi razumeju - kopiraju se kompletni podaci na drugu lokaciju ili medij. Osnovna prednost je izuzetna jednostavnost vraćanja (restore) podataka, a mane su što je ovo obiman i dugotrajan proces koji zauzima mnogo skladišnog prostora. Zbog toga se full bekap radi periodično (najčešće kada je opterećenje malo) i obično se kombinuje sa inkrementalnim i diferencijalnim bekapima.
Diferencijalni bekap - prvo se napravi jedan full bekap podataka, pa se zatim kreiraju snimci svega onoga što je različito u odnosu na taj full bekap. Samo je poslednji diferencijalni bekap bitan uz full, ostali (između full i poslednjeg diferencijalnog) nisu bitni. Mane su što se ovim procesom i dalje zauzima dosta prostora, i što je spor, ali je zato brži od full bekapa, a daje viši nivo bezbednosti od inkrementalnog.
Inkrementalni ili dodavajući bekap pravi snimak razlike u odnosu na poslednji (jučerašnji, u slučaju dnevnih bekapa) bekap, odnosno, relativan je na bekap koji mu prethodi (kompletni, diferencijalni ili inkrementalni). Njegove prednosti su velika brzina izvršenja i to što zauzima drastično manje prostora, a uz to i manje opterećuje protok na mreži ukoliko se vrši na NAS, a mana što je restore proces dugotrajan i kompleksan jer se moraju vratiti i full bekap i svi inktementali redom. Uz to je i manje bezbedan, jer oštećenje samo jednog inkrementala ponekad može da naruši čitav restore proces.
Kombinovanje sva tri tipa bekapa nije preporučljivo, zbog komplikovanja procedure restauracije podataka. Uvek se držite kombinacija: full+diferencijalni ili full+inkrementalni. U momentu povratka podataka najmanje vam treba još i konfuzija!
Restauracija (restore) podataka: za full bekap nema šta da se priča, samo se prekopira i to je to - šta je sačuvano biće vraćeno. U slučaju diferencijanih bekapa, koristi se full backup i poslednje kreirani diferencijalni backup. Inkrementalni prave najviše posla jer se koristi poslednji full backup i svi inktementali posle njega, redom.
Napomena: Ako razmislite o procesu restauracije direktorijuma i fajlova iz diferencijalnih i inkrementalnih bekapa, brzo ćete shvatiti da se pri ovim procesima vraćaju i fajlovi koji su u međuvremenu obrisani. Ovo je logično - ako ste u subotu napravili full bekap u kom je fajl1, zatim ste fajl1 menjali u ponedeljak i u utorak napravili inkrementalni bekap a zatim u sredu obrisali fajl1, procedura restore-ovanja u četvrtak vratiće fajl1 iz full bekapa a onda i iz bekapa od utorka. Ovakvo ponašanje može se izbeći korišćenjem ozbiljnog (enterprise-level) softvera za bekap, kao što je popularni BACULA. Bacula ima opciju Accurate Mode i neće restore-ovati fajlove koji su obrisani, jer svaku promenu upisuje u bazu podataka pa ima katalog operacija izvedenih nad direktorijumima i fajlovima.
Za kraj, dodajem da se pod bezbednim bekapom isključivo smatra postojanje bar 3 identične kopije podataka, od kojih se bar jedna kopija izmešta na udaljenu lokaciju (off-site).
Slike popularnih backup programa:
